Siguran sam da je svako od nas, u više navrata, na nekom partiju, rođendanu ili proslavi, nazdravljao ili se pridružio nazdravljanju kad ga neko drugi inicira. Iskreno, ja lično, u tome baš uživam, čak mi neki od prijatelja zameraju da u tome nekad i preteram.  Ali, da li ste ikada razmišljali o tome zašto, i kako su ljudi počeli sa nazdravljanjem? 

Evo nekih interesantnih trivijalnosti: • "toasting" (u Velikoj Britaniji reč za podizanje čaše u čast prijatelju) je reč koja ima korene u latinskoj reči "tostus", što znači pržen ili pečen. To se odnosi na rimski običaj stavljanja komada zapečenog i začinjenog hleba u posudu sa vinom. Većina izvora kažu da je cilj bio da se poboljša ukus vina, a drugi kažu da je razlog u običaju da domaćin jede hleb natopljen vinom nakon što su svi posluženi. • domaćin ili domaćica treba uvek da budu prvi koji će nazdraviti počasnom gostu. • Skandinavska zdravica "skol" potiče od reči koja označava lobanju. U jednom period istorije to je bila popularna posuda za piće. • Nemojte piti kada ste predmet zdravice - to vam je kao da pevate rođendansku pesmu sami sebi. • Kada neko nazdravlja u vaše ime, smatra se pristojnim da ustanete i uzvratite uslugu. • Neki istoričari pretpostavljaju da se kucanje čašama prilikom nazdravljanja ustalilo kako bi se uplašili zli duhovi, dok drugi kažu da je zveket čaša način ličnog gesta pridruživanja dobrim željama koje se žele. • japanska i kineska kultura dele zajedničku zdravicu koja znači "od dna ka vrhu"! U Japanu se "kampai" izgovara kompej, a u Kini se "ganbei" izgovara gon-bej. • Kada nazdravljate, uvek gledajte osobu sa kojom to radite u oči. Po jednom sujeverju, možete imati sedam godina loše sreće; druga verzija ovoga upozorava na sedam godina lošeg seksa. U svakom slučaju postupite po uputstvu. • Grčki domaćin će popiti prvi gutljaj vina iz zajedničkog bokala da pokaže svima kako je ono dobro, a ne pokvareno (ili u vreme starih grka - otrovno), tek onda će ga sipati dalje. Nakon što svako pojedinačno popije po čašu vina, simultano se nazdravlja i na taj način se oživljava duh zajednice. • Vino kojim se nazdravlja bi trebalo da bude najbolje u toku te večeri, jer su svima nepca dovoljno sveža da mogu da dožive sve arome iz njega. Kasnije, mogu da se piju i neka druga vina.

• Jedna od omiljenih španskih zdravica je sledeća: "Salud, dinero y amor... y el tiempo para disfrutarlo". To znači: "Zdravlje, novac i ljubav ... i vreme da uživamo u njima."

• Na kraju ću navesti onu teoriju koja je u našim savremenim vinskim krugovima najviše eksploatisana, a sa njom se poklapaju tumačenja koja su na sličan način dali mnogi psiholozi - ljubitelji vina:
Kada pijemo vino - to Božansko piće, sva čula uživaju. Držimo čašu u ruci, zavrtimo vino u njoj, a naši prsti kao da su nekom posebnom vezom u kontaktu sa nektarom koji se u čaši nalazi. Gledamo boju vina, vinske suze koje se slivaju niz zid čaše i uživamo u prizoru koji vidimo. Prinosimo otvor čaše svom nosu i lagano udišemo. Obuzimaju nas mirisne komponente iz vina, a u glavi nam se smenjuju pretpostavljene slike vinograda iz koga je dobijeno vino u čaši, ljudi koji su ga brali, posude u kojoj je odležavalo. Uzimamo gutljaj vina u usta i nakon kraćeg vremena ga progutamo. Preplave nas karakteristični aromatski kompleksi koje, u puno slučajeva, dugo pamtimo. Ali, šta je sa čulom sluha? Ono je ostalo uskraćeno za užitak koji su sva ostala čula dobila. Kucanje čašama je izmišljeno upravo iz razloga da se nadomesti i taj užitak kako bi osećaj u ritualu ispijanja vina bio potpun. I zapamtite – što su čaše kvalitetnije, uživanje u kucanju njima će biti veće. Ukoliko mi ne verujete, probajte sami kako bi se uverili.